Од Сцулца и др. Прво је известило у укупном артропластију утажног навијача (Тха) са постеролатералним приступом 1996. године, пријављено је неколико нових минимално инвазивних модификација. Данас је минимално инвазивни концепт широко преносио и постепено прихватају клиничари. Међутим, још увек не постоји јасна одлука у вези са да ли ће треба користити минимално инвазивне или конвенционалне процедуре.
Предности минимално инвазивне хирургије укључују мање резове, мање крварења, мање боли и бржи опоравак; Међутим, недостаци укључују ограничено поље гледишта, једноставан за производњу медицинских неуроваскуларних повреда, лоша позиција протеза и повећани ризик од реконструктивне хирургије.
У минимално инвазивном тоталној артропластици кука (МИС - ТХА), постоперативни губитак снаге мишића је важан разлог што утиче на опоравак, а хируршки приступ је важан фактор који утиче на снагу мишића. На пример, антеролатерални и директни предњи приступи могу оштетити мишићне групе за отмице, што доводи до љуљачког хода (Тренделенбург Лимп).
У настојању да пронађемо минимално инвазивне приступе који минимизирају оштећење мишића, др Аманатуллах ет ал. Из мајоне клинике у Сједињеним Државама упоредила је два погрешног приступа, директног предњег приступа (ДА) и директан врхунски приступ (ДС), на катаверичним узорцима како би се одредила штета мишићима и тетивама. Резултати ове студије показали су да је приступ ДС-а мање штетан мишићима и тетиви од да се приближи да би могао бити преферирани поступак за погрешну процедуру за погрешну процедуру за погрешну процедуру.
Експериментални дизајн
Студија је спроведена на осам свеже смрзнутих трупа са осам парова 16 кукова без историје хип хиперијске операције. Један кук је насумично изабрао да би се прошао кроз МИС-ТА преко ДА приступио приступу, а други путем ДС-а приступа у једном даваоцу, а све процедуре обављали су искусни клиничари. Коначни степен повреде мишића и тетиве оценио је ортопедски хирург који није био укључен у операцију.
Анатомске структуре су оцењене: Глутеус Макимус, Глутеус Медиус и њену тетиву Глутеус Минимал и њену тетиву, Вастус Тенсор Фасциае Латае, квадрицепс феморис, горњи трапез, пиатто, доњи трапез, цитат интернес, интернус 1, интернетус 1. Мишићи су процењени за мишићне сузе и нежност видљиве голим оком.
Сл. 1 анатомски дијаграм сваког мишића
Резултати
1. Оштећења мишића: Није постојала статистичка разлика у степену површинске штете на Глутеусу Медијусу између ДА и ДС приступа. Међутим, за минус ГЛУТЕУС минимала, проценат површинске повреде узроковане приступом ДА био је значајно већи од тог узрокованог приступом ДС-а, а није било значајне разлике између два приступа за квадратни мишић. Није постојала статистички значајна разлика између два приступа у погледу повреде мишића квадрицепса, а проценат површинске повреде тензора на тензују Вастуса Фасциае Латае и Ректус Феморис Мишића било је веће са приступом ДС-у него са приступом ДС-а.
2 Повреде тетиве: Ни приступ није резултирао значајним повредама.
3. Тенден трансакција: Дужина трансакције тендона Глутеус Минималус била је значајно већа у ГРАД групи него у ДС групи, а проценат повреде био је значајно већи у ДС групи. Није било значајне разлике у повредама тетиве на тенден између две групе за пириформис и Интернатор Интернус. Хируршка шема је приказана на слици 2, Сл. 3 приказује традиционални бочни приступ и Сл. 4 приказује традиционални задњи приступ.
Сл. 2 1а. Комплетна трансакција Глутеус минимус тетива током процедуре ДА захваљујући потреби за фиксацијом фемора; 1б. Дјеломични трансакција гнутеус минимуса који показује степен повреде њене тетиве и трбуха мишића. ГТ. већи трохантер; * Глутеус минимус.
Слика 3 Схема традиционалног директног бочног приступа са ацетабулумом видљивим са десне стране са одговарајућом вуком
Слика 4 Изложеност кратких спољних ротатора мишића у конвенционалном стражњем приступу
Закључак и клиничке импликације
Многе претходне студије нису показале значајне разлике у оперативном трајању, контроли боли, губитку крви, дужине боравка у болници и хомосексуалношћу боравка и ход-а када упоређују конвенционално са МИС-ТА.А Клиничко истраживање ТА-а са конвенционалним приступом и минимално инвазивним у ТА-у. Није показало значајне разлике између њих двоје, осим значајног смањења бола и нема значајних разлика у крваривању, толеранцији у ходању или постоперативној рехабилитацији. Клиничка студија аутора Цоосен ет ал.
РЦТ ОФ ЕТОСЕ и др. Показало је пораст средњег ХХС резултата након минимално инвазивног приступа (предлаже боље опоравак), али дуже оперативно време и знатно више периоперативних компликација. Последњих година је такође било много студија које су испитивале оштећење мишића и постоперативно време опоравка због минимално инвазивног хируршког приступа, али та питања још нису темељно решена. Садашња студија је такође спроведена на основу таквих питања.
У овој студији откривено је да је приступ ДС-а проузроковао знатно мање оштећења мишићног ткива од да приступим значајно мање оштећења мишића Глутеус минимала и њену тетиву, тензор на тензор, тенсор фаферисане латације и ректуса месора. Ове повреде је одредила да се сама приступи и да је било тешко поправити након операције. С обзиром на то да је ова студија катаверични узорак, потребне су клиничке студије за истраживање клиничког значаја овог резултата.
Вријеме поште: Нов-01-2023
