Од када су Скулко и др. први пут известили о тоталној артропластики кука (ТАК) са малим резом и постеролатералним приступом 1996. године, објављено је неколико нових минимално инвазивних модификација. Данас је минимално инвазивни концепт широко пренет и постепено прихваћен од стране клиничара. Међутим, још увек не постоји јасна одлука о томе да ли треба користити минимално инвазивне или конвенционалне процедуре.
Предности минимално инвазивне хирургије укључују мање резове, мање крварења, мање бола и бржи опоравак; међутим, недостаци укључују ограничено видно поље, лако изазване медицинске неуроваскуларне повреде, лош положај протезе и повећан ризик од реконструктивне хирургије.
Код минимално инвазивне тоталне артропластике кука (МИЕ – ТХА), постоперативни губитак мишићне снаге је важан разлог који утиче на опоравак, а хируршки приступ је важан фактор који утиче на снагу мишића. На пример, антеролатерални и директни предњи приступи могу оштетити групе абдукторских мишића, што доводи до љуљајућег хода (Тренделенбургово шепање).
У настојању да пронађу минимално инвазивне приступе који минимизирају оштећење мишића, др Аманатулах и сарадници из клинике Мајо у Сједињеним Државама упоредили су два MIS-THA приступа, директни предњи приступ (DA) и директни горњи приступ (DS), на кадаверичним узорцима како би утврдили оштећење мишића и тетива. Резултати ове студије показали су да је DS приступ мање штетан за мишиће и тетиве од DA приступа и да може бити преферирана процедура за MIS-THA.
Експериментални дизајн
Студија је спроведена на осам свеже замрзнутих кадавера са осам пари 16 кукова без историје операције кука. Један кук је насумично изабран за MIS-THA путем DA приступа, а други путем DS приступа код једног кадавера, а све процедуре су извели искусни клиничари. Коначан степен повреде мишића и тетива проценио је ортопедски хирург који није био укључен у операцију.
Анатомске структуре које су процењиване обухватале су: gluteus maximus, gluteus medius и његову тетиву, gluteus minimus и његову тетиву, vastus tensor fasciae latae, quadriceps femoris, горњи трапезни мишић, piatto мишић, доњи трапезни мишић, obturator internus и obturator externus (Слика 1). Мишићи су процењени на мишићне пукотине и осетљивост видљиву голим оком.
Сл. 1 Анатомски дијаграм сваког мишића
Резултати
1. Оштећење мишића: Није било статистичке разлике у обиму површинског оштећења глутеус медијуса између ДА и ДС приступа. Међутим, за мишић gluteus minimus, проценат површинске повреде изазване ДА приступом био је значајно већи од оног изазваног ДС приступом, и није било значајне разлике између два приступа за мишић квадрицепса. Није било статистички значајне разлике између два приступа у погледу повреде мишића квадрицепса, а проценат површинске повреде мишића vastus tensor fasciae latae и rectus femoris био је већи код ДА приступа него код ДС приступа.
2. Повреде тетива: Ниједан приступ није резултирао значајним повредама.
3. Трансекција тетиве: Дужина трансекције тетиве глутеус минимуса била је значајно већа у ДА групи него у ДС групи, а проценат повреде је био значајно већи у ДС групи. Није било значајне разлике у повредама трансекције тетиве између две групе за пириформис и обтуратор интернус. Хируршка шема је приказана на слици 2, слика 3 приказује традиционални латерални приступ, а слика 4 приказује традиционални задњи приступ.
Сл. 2 1а. Комплетна трансекција тетиве малог глутеуса током DA процедуре због потребе за фиксацијом фемура; 1б. Делимична трансекција малог глутеуса која приказује обим повреде његове тетиве и мишићног трбушног дела. гт. велики трохантер; * мали глутеус.
Сл. 3 Шема традиционалног директног латералног приступа са ацетабулумом видљивим десно уз одговарајућу тракцију
Слика 4 Изложеност кратког спољашњег ротаторног мишића код конвенционалног задњег тоталног артропластике тазобедрене артропластике (THA)
Закључак и клиничке импликације
Многе претходне студије нису показале значајне разлике у трајању операције, контроли бола, брзини трансфузије, губитку крви, дужини боравка у болници и ходу када се упоређује конвенционална тоталистичка артропластика кука (ТАТ) са МИС-ТАТ. Клиничка студија ТАТ са конвенционалним приступом и минимално инвазивном ТАТ коју су спровели Репантис и сарадници није показала значајне разлике између њих две, осим значајног смањења бола, и није било значајних разлика у крварењу, толеранцији ходања или постоперативној рехабилитацији. Клиничка студија коју су спровели Гусен и сарадници...
Рандомизована контролисана студија Гусена и сарадника показала је повећање просечног HHS резултата након минимално инвазивног приступа (што указује на бољи опоравак), али дуже оперативно време и значајно више периоперативних компликација. Последњих година спроведено је и много студија које су испитивале оштећење мишића и време постоперативног опоравка услед минимално инвазивног хируршког приступа, али ова питања још увек нису у потпуности размотрена. Ова студија је такође спроведена на основу таквих питања.
У овој студији је утврђено да DS приступ узрокује знатно мање оштећење мишићног ткива него DA приступ, што је доказано знатно мањим оштећењем мишића gluteus minimus и његове тетиве, мишића vastus tensor fasciae latae и мишића rectus femoris. Ове повреде су одређене самим DA приступом и било их је тешко санирати након операције. С обзиром да је ова студија кадаверични узорак, потребне су клиничке студије како би се детаљно истражио клинички значај овог резултата.
Време објаве: 01.11.2023.
